Drage i dragi moji, znam da je kasno ali unatoč svemu danas mi je inspiracija na vrhuncu i brblja mi se sto na sat pa moram napisati kratki članak za vas, da se bar malo javim. Svi koji me prate i na Facebooku, znaju čime se danas bavim i u kakvom sam stanju. Imam osjećaj da će ovo biti više filozofski članak, malo ću ispričati sve što mi je trenutno na pameti pa eto, otud i naziv ovog članka.
Pa, otkud da krenem? Pričala sam malo prije s jednom mojom dragom čitateljicom preko Facea (pozdrav ako čitaš :)) i zaključile smo kako je loše biti perfekcionist. Već godinama me prati taj problem. Na fakultetu nikad nisam mogla ništa ostaviti nedovršeno i uvijek bi si svaki projekt maksimalno komplicirala. Isto se nastavilo i sad kad je blog u pitanju. Ne mogu napisati pametan članak u recimo dva sata već na skoro svaki trošim i sate i sate a ponekad to bude i cijeli dan, ili se oduži i na slijedeći dan. Kako vi uspijevate napraviti članak što brže, postoji li koji trik? Stvarno bi trebala riješiti taj problem jer inače ne znam što ću kad se zaposlim - svaki ću članak pisati par dana? Svaki dan navečer poslije posla po malo? Tako će mi blog definitivno propasti ako nešto ne promijenim :). I koliko se god ja tjerala da nešto ostavim nedovršeno (bar ja mislim da je nedovršeno) jednostavno ne mogu. Mislim da, ako to nisam promijenila sve ove godine neću ni sad. Uvijek imam u glavi neku svoju viziju o tome kako nešto mora na kraju izgledati i ne mogu stati dok ne realiziram ono što sam zamislila. Mislite li i vi da je to mana? Dešava li se i vama nešto slično? Ako da, kako se borite s tim problemom? I veliko hvala svima na brizi i na savjetima na Faceu, puno mi to znači :).
Kad već pričam o tome, samo da vas obavijestim da ćete sutra moći čitati članak o Plitvičkim jezerima.. očekuje vas rekordna količina fotografija i moglo bi se desiti ako nemate ADSL internet da će vam se članak malo duže učitavati.. više ne znam što izbaciti a toliko mi se toga čini bitno da neću biti zadovoljna ako vam sve to ne pokažem :). Tako da, pripremite se za jednu slončinu od članka sutra.
Slijedeći problem - podrška. Razmišljala sam baš danas, kao i svaki dan, o problemu pronalaska posla i o tome koliko je važna podrška u cijelom tom procesu. Ja mislim da bez podrške voljenih osoba ne bih sve to mogla izdržati. Mislim da nam je potrebno razumijevanje a ne prigovaranje jer ćemo inače samo još više gubiti volju i padati u depresiju. Što vi mislite, imate li kakav savjet za motivaciju u tijeku pronalaženja posla? Kako ste vi došli do svog posla, što mislite čime ste osvojili poslodavca na razgovoru za posao?
Idemo dalje.. ručak, večera, doručak - što ste mi danas fino papali? Mi smo za ručak imali grafče na tafče a sutra se veselim musaki koju obožavam. Ujutro sam se jedva držala gore ali sam navalila na nutellu, njamiii. Već planiram i što bi mogla pripremati kroz vikend i u petak, ako imate kakav dobar i prije svega ukusan prijedlog, slušam vas :). Gledala sam danas hrpu fotografija poslikanih recepata i shvatila da moram fotografirati ponovo, izluđuje me to. Živim za dan da nabavim novi fotić. Iako želim i smartphone, fotić je prvi na listi jer bez njega jednostavno više ne mogu. Mrzim sve slikati deset puta da bih imala što objaviti. Uglavnom, u planu je priprema filane paprike s pireom, roštiljada za vikend i još jedan dan ne znam što bi radila za ručak. Zato primam sve vaše prijedloge a mislim da ću sutra potrošiti i neko vrijeme na pregledavanje vaših recepata na blogovima i za pregledavanje kuharica koje sam nedavno dobila pa se nadam da ću naći nešto zanimljivo.
Slijedeće što me zanima - jeste li nemirne ili mirne osobe po prirodi? Ja sam takooo nemirna da je to strašno, ali stvarno strašno. Čak ni bolesna ne mogu mirno ležati cijeli dan bez da nešto petljam. A kad me navečer bole ruke onda požalim, prespavam i slijedeći dan opet sve ispočetka. Kad gledam film na tv-u i ležim u krevetu, ja ne mogu nepomično ležati, ruke uvijek nešto švrljaju. Ruke se bune ali ja ih ne slušam. Ne znam zašto sam toliko nemirna. Zapravo, postoji iznimka kad sam mirna i dogodilo mi se prije koji dan kad je sve počelo. Bila sam toliko loše da nisam mogla ni gledati ni govoriti, već mi se doslovno plakalo od boli. Bome sam sve dobro preplašila.
A sad napokon idem odmarati uz seriju koju obožavam, već sam vam ju spominjala u jednom od članaka. Radi se o seriji Castle, baš mi je odlična. Nadam se da ju je netko od vas počeo gledati :). Nemojte mi zamjeriti što sam se malo izbrbljala, bit će sutra pametniji članak od ovog sad.. i jezik i misli su mi trenutno toliko neusklađeni da sam zaboravila još neke filozofske teme koje sam sad htjela spomenuti.. ali neka, bit će bar tema za još članaka a i bolje da ne filozofiram više previše :)).
Evo jedne sličice Plitvičkih jezera kao uvod u sutrašnji članak ako sve bude prema planu...
Nadam se da je sad i vas uhvatila inspiracija i da sam svoje filozofiranje prenijela i na vas, pa da ćete mi zato ispričati kako ste proveli dan, što vas je danas mučilo, što vas je veselilo, kakve ste sve obaveze danas obavili, da li ste zbog nečega posebno ponosni, trebate li možda kakav savjet i slično. Možete mi se izjadati, pohvaliti, olakšati si dušu i dati si oduška. Ispričajte mi kakvi su vaši planovi za sutra i za vikend, što kuhate, čime se bavite, baš sve. Rado ću i ja vas saslušati :)).
Izvori: Slika1
0 komentari:
Objavi komentar